Մասնակից:Զաբելա Աբելյան/ավազարկղ11
1899 թվականին Պուանկարեն[1] ընդհանրացրեց այդ բանաձևը N-չափելի բազմանիստի դեպքում։
որտեղ i-ն չափելի նիստերի, N-ը չափելի բազմանիստի քանակն է։
Եթե ձևականորեն համարենք բազմանիստը իր սեփական միակ նիստի չափականությունն է N,։ բանաձևը կարելի է գրառել ավելի պարզ պեսքի ։
Ծանոթագրություններ
խմբագրել- ↑ H. Poincaré, Sur la généralisation d'un théorème d'Euler relatif aux polyèdres, Compt. Rend. Acad. Sci., 117 (1893), 144-145; Oeuvres, Vol. XI, 6-7.
Գրականություն
խմբագրել- Долбилин Н. Три теоремы о выпуклых многогранниках // Квант. — 2001. — № 5. — С. 7-12.
- Лакатос И. Доказательства и опровержения. Как доказываются теоремы / Пер. И. Н. Веселовского. — М.: Наука, 1967.
- Шашкин Ю. А. Эйлерова характеристика. — М.: Наука, 1984. — Т. 58. — (Популярные лекции по математике).
- Ю. М. Бурман Эйлерова характеристика Летняя школа «Современная математика», 2012, г. Дубна